Vesti

Dosije „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“

08.06.2020

Nakon pada Srebrenice 11. jula 1995. godine, procenjuje se da je nestalo 7.905 osoba, najvećim delom muškaraca koje je Vojska Republike Srpske (VRS) smatrala «vojno sposobnim». DNK analizom posmrtnih ostataka pronađenih u masovnim grobnicama, do danas je identifikovano 5.977 osoba ubijenih u Srebrenici.

Većina tih muškaraca je ubijena u periodu od 13. do 16. jula 1995. godine, i to mahom u masovnim streljanjima. Između 10 i 16 hiljada muškaraca je dan pre pada enklave pobeglo u šume oko Srebrenice, u nameri da se domognu «slobodne teritorije» pod kontrolom Armije BiH. Potraga, zarobljavanje i ubijanje preostalih muškaraca trajalo je nedeljama nakon pada Srebrenice.

Deo tih muškaraca je prešao na teritoriju SRJ. Dokazi koji su javno dostupni pokazuju da su graničari SRJ svakog uhvaćenog muškarca izbeglog iz Srebrenice predali nazad VRS-u, suprotno međunarodnim obavezama Republike Srbije da ne isporučuje osobe u zemlju porekla, u ovom slučaju BiH, ukoliko im preti realna opasnost po život i zdravlje.

Mada postoje indicije o većem broju Srebreničana uhapšenih u Srbiji i vraćenih u ruke VRS-a, Fond za humanitarno pravo (FHP) je prikupio i objedinio dokaze o hvatanju 30 muškaraca iz Srebrenice u periodu od 15. jula do 1. avgusta 1995. godine. Svi su oni predati VRS-u. Neki od uhvaćenih muškaraca su se samopovređivali kako bi izbegli deportaciju, međutim i oni su predati. Posmrtni ostaci 15 predatih muškaraca pronađeni su u srebreničkim masovnim grobnicama, dok se njih devetoro i danas vode kao nestali.

Preživelo je svega šest izbeglica koji su 23. jula 1995. predati Bratunačkoj brigadi VRS i potom, mimo matrice koja je primenjivana na ostale, zatočeni u logoru Batković kod Bijeljine.

Iz mnoštva dokaza koji su izvedeni pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnim sudom pravde (MSP), ova dva suda nesporno su utvrdila da je u vreme deportacija rukovodstvo Srbije znalo za masovna ubistva u Srebrenici. Predavši izbegle muškarce VRS-u uz znanje da će najverovatnije biti ubijeni, Srbija je prekršila niz međunarodnih obaveza koje povlače sa sobom odgovornost, između ostalog i za zločine protiv međunarodnog prava.

Nijedan sud, nacionalni ili međunarodni, nije utvrđivao individualnu krivičnu odgovornost bilo kog pripadnika državnih organa Srbije ili njenog rukovodstva, ali ni odgovornost same države za događaje opisane u ovom Dosijeu.