Trnje

Komandant 549. motorizovane brigade (mtbr) Delić, 23. marta 1999. godine, izdao je “Zapovest za uništenje ŠTS [šiptarskih terorističkih snaga] u širem rejonu s. Retimlje, deblokadu komunikacije Suva Reka – Orahovac i uspostavu kontrole teritorije”, u kojoj se u delu o zadacima jedinica navodi: “Snage za blokadu teritorije: Blokadu na liniji: tt. 357, s.Trnje, objekat Jezero, objekat Mistra, tt. 330, s. Smać, tt. 316, s. D. Srbica, ćeramida vrše delovi poz.b [Pozadinskog bataljona], čv, delovi had, deo bard PVO.”

Svedočeći u predmetima Milošević i Milutinović i dr, pripadnici Pozadinskog bataljona 549. mtbr K-32 [K-54]137 i K-41 [K-82]138 opisali su napad VJ na selo Trnje od 25. marta 1999. godine, u kojem su i oni učestvovali. Pavle Gavrilović, tadašnji komandant Pozadinskog bataljona, pobijao je iskaze K-32 i K-41 svedočeći u predmetu Milutinović i dr.

Prema svedočenju K-32 i K-41, između 80 i 100 pripadnika Pozadinskog bataljona stigli su oko 04:00 sati 25.03. kamionima na brdo iznad Trnja, sa južne strane sela. Tu su bili prisutni i oficiri Pozadinskog bataljona - komandant bataljona Pavle Gavrilović, njegov zamenik [nepoznatog imena] Gligorević, poručnik Dragiša Jaćimović, svi vodnici koji su bili zaduženi za svoje vodove, Rajko Kozlina i Muhamed Fejzić. Prema iskazu svedoka K-42, koji potvrđuje i svedok K-32, ubrzo je Gavrilović “pokazao rukom prema Trnju i rekao je da ‘danas ovde ne sme niko da ostane živ’ i vodnici, kada su shvatili komandu koju im je izdao, krenuli su prema nama kasnije. Naš vodnik se okrenuo prema nama. Rekao nam je da sastavimo našu četu...” Potom je usledilo dvadesetminutno granatiranje sela protivavionskim topovima Pozadinskog bataljona, za koje vreme su seljani istrčavali iz kuća I bežali iz sela u pravcu Lešanske reke.

Nakon granatiranja, pripadnici Pozadinskog bataljona krenuli su u pešadijski napad na selo pri kojemsu ubijali seljane i palili njihove kuće. Grupu sastavljenu od pripadnika Tehničke čete Pozadinskog bataljona, među kojima su bili i svedok K-32 i svedok K-41, predvodio je vodnik Kozlina.Ta borbena grupa, po komandama i naređenjima vodnika Kozline, prema iskazima svedoka K-32 iK-41, ubila je najmanje od 24 Albanca u tom selu. Gotovo sva ta ubistva izvršena su po naređenjui uz sudelovanje vodnika Kozline, a neka je ubijanja izvršio samostalno. Pri otpočinjanju i tokomakcije, Kozlina je više puta ponavljao naređenje komandanta Gavrilovića – da u tom selu, toga dana,ne sme biti preživelih.

Kada je vojnik Milošević [nepoznatog imena], odbio naređenje vodnika Kozline da ubije albanskogstarca dok su ga isterivali iz njegove kuće, Kozlina je ubio starca tako što ga je udarcem kundaka puškeoborio a potom mu ispalio rafal u glavu, uz komentar i prekor vojniku Miloševiću: “To se ovako radi.”

Toga dana, pripadnici srpskih snaga streljali su 16 kosovskih Albanaca u dvorištu M. G., očemu su posvedočili K-41, kao i I. G. koji je preživeo streljanje. Naime, Kozlina i svedok K-41, sa joštri ili četiri nepoznata vojnika iz grupe koju je predvodio Kozlina, pronašli su 18 kosovskih Albanaca,skrivene u kući M. G. Tukući ih i preteći oružjem, isterali su ih u dvorište te kuće, i ponaređenjima vodnika Kozline, iz neposredne blizine, zajednički, jednovremeno i rafalno zapucali unjih i ubili 16 muškaraca.

Dva lica teško su ranjena: I.G. u glavu, i N.B. u ruku. Preživeli su streljanje, jer su smrtno ustreljeni članovi njihovih porodica pali preko njihovih tela.

Na suđenju u predmetu Milošević, K-41 je opisao još jedno masovno ubistvo u Trnju, 25. marta1999. godine, koje su učinili pripadnici njegove jedinice: “Dalje smo krenuli preko mosta… krenuli smo uz taj potok da idemo i na nekih možda 200-300 metara od toga mosta bilo je jedna grupa ljudi koja se bila sklonila iz sela u tom potoku… tu je možda bilo nekih 30-40 ljudi. I jedan od vojnika [je rekao] da se trebaju svi poubijati, ali poručnik Jaćimović koji se tu našao je počeo da moli da se žene I deca puste, što je i učinjeno. Žene i deca su pušteni i jedan čovek koji je bio invalid, sećam se, nije imao noge. Oni su pušteni, ostalih četiri ili pet muškaraca su ostali i oni su ubijeni.“ O ovom događaju je posvedočila i očevidac ubistava F. K: “U ranim jutarnjim časovima dana 25. marta 1999. godine izašli smo iz podruma i krenuli prema obali Lešanske reke. Oko sedam sati ujutro došli su vojnici na obalu reke, pored jedne velike vrbe. Zatim su izdvojili muškarce i to: M.K., R.R., Sh.G. i H.G.. Nama su naredili da se vratimo kući a ove muškarce su tu zadržali i samo što smo mi pošli prema selu, kako nam je bilo naređeno, njih su ubili. To sam ja videla svojim očima.”

I na drugim mestima u selu Trnje, 25. marta 1999. godine, pripadnici srpskih snaga lišili su života, na sličan način, više kosovskih Albanaca.

Narednih dana, pripadnici srpskih snaga proterali su preživele meštane. Neutvrđenog dana, najverovatnije 30. marta 1999. godine, u večernjim časovima, pripadnici Pozadinskog bataljona odvezli su isahranili tela nekoliko ubijenih žena u masovne, tajne grobnice na području Dragaš prema albanskoj granici. Skupljanjem leševa ubijenih, utovarom, odvoženjem i pokopavanjem u tajne grobnice, neposredno su rukovodili Pavle Gavrilović, te vodnici Rajko Kozlina i Milan Nedeljković.

U julu mesecu 1999. godine, u selu Brezna (opština Dragaš), pronađena je jedna od grobnica i iz nje su ekshumirana i identifikovana tela šest osoba, četiri žene i dva muškarca.

Od ukupnog broja kosovskih Albanaca ubijenih od 25. marta 1999. godine u selu Trnje, jošuvek nisu pronađena tela njih 20 i oni su evidentirani na listi nestalih Međunarodnog Komiteta Crvenog Krsta.

*Opis zločina je zasnovan na izjavama preživelih žrtava zločina, očevidaca i članova porodica žrtava datim Fondu za Humanitarno pravo, nacionalnom sudu ili Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ); forenzičkim izveštajima; presudama i transkriptima sa suđenja pred MKSJ, medijskim izveštajima i drugim dokumentima.