Celina

Zajednička komanda za Kosovo i Metohiju izdala je jedinicama Prištinskog korpusa, 23. marta 1999. godine, “Zapovest za podršku snaga MUP-a u razbijanju i uništenju ŠTS u rejonu Orahovac, Suva Reka i V. Kruša”, u kojoj se određuje bliži zadatak 549. mtbr -- “razbiti i uništiti ŠTS u rejonu: s.Celina, s.Velika Kruša, s.Mala Kruša, s.Pirane, s. Zojić, s. Medvedce.

Na osnovu ove zapovesti Zajedničke komande, komandant 549. mtbr Božidar Delić je 23. marta 1999. godine izdao “Zapovest za uništenje ŠTS u širem rejonu s. Retimlje, deblokadu komunikacije Suva Reka – Orahovac i uspostavu kontrole teritorije”, u kojoj izdaje zadatak Borbenoj grupi 2, da u saradnji sa 4. četom Posebnih jedinica policije Đakovica, “energičnim napadom izvrši[ti] pretres s. Bela Crkva, izbijanje na liniju Brnjača, Kosa brod tt. 432, tt. 440 i u sadejstvu sa snagama u blokadi uništenje ŠTS u s.Celine i s.Nogavac... 

U Ratnom dnevniku 2. motorizovanog bataljona, za taj isti dan, zapisano je: „Blokirana su i očišćena sela Bela Crkva, Celina, Nogavac i deo V. Kruše.“ 

U “Analizi dejstva 549. mtbr na uništenju ŠTS u širem rejonu Retimlja i deblokadi komunikacije Suva Reka – Orahovac”, od 30. marta 1999. godine, navodi se da je “izvršen snažan prodor snaga 23. Odreda Posebnih jedinica policije sa pravca Bele Crkve i Brnjače ka s. Celina, M. Hoča…

Svedočeći u predmetu Šainović i dr, Delić je negirao da su njegove jedinice opkolile ili granatiraleCelinu. Dodao je i da su 25. marta policijske snage neutralisale OVK u selu, a da su njegove jedinice pružile podršku lakom artiljerijskom vatrom, pri čemu je vatra bila usmerena preko sela, po kosama na kojima su se nalazili rovovi OVK, a ne po kućama u selu. Ovo je potvrdio i Vuković dodavši da kada je kasnije, oko 10:00 časova, on prošao kroz selo, jedinice policije su već bile izvršile pretres sela i “teroristi” su bili “neutralisani”. Vuković je izjavio da tada u Celini/Celinё nije video nijednog civila, kao ni pripadnike VJ ili policije kako pale kuće, uništavaju džamije ili pljačkaju selo.

Meštani ovog sela R.S. i A. J.i, posvedočili su pred MKSJ, u predmetu Šainović i dr., da su srpske snage napale Celinu rano ujutro 25. marta 1999. godine. Selo su najpre opkolili tenkovi, oklopna vozila i oklopni transporteri VJ (Vojske Jugoslavije). Većina seljana je napustila svoje domove. Otprilike između 05:00 i 05:30 časova VJ je počela da granatira selo, što je, s prekidima, trajalo do 21:00 čas te večeri.  Prema rečima Jeminija, nije izgledalo kao da VJ gađa ljude u selu, već kao da pokušava da ih zaplaši. Nakon granatiranja sela, većina albanskih porodica je panično pobegla iz svojih kuća u obližnju šumu i sakrila se, prvo u klancu Pastidol na severnoj periferiji sela, a potom dublje u šumi, u mestu zvanom Pisjake, pre nego što su pripadnici srpskih snaga ušli u selo. Muškarci starosti od 18 do 40 godina odlučili su da se skrivaju na različitim mestima u selu, ali u manjim grupama, plašeći se da će “biti meta” srpskih snaga. Među njima su bili i rođaci A.J. i I.J., koji su se skrivali ispod krova svoje nedovršene trospratne kuće. Prema rečima A.J., odatle su mogli da vide 80% sela pošto se kuća nalazila 10-tak metara od puta koji spaja Belu Crkvu i Veliku Krušu. Videli su kako 25. marta, oko 9:30 sati, oko 500 vojnika ulazi u selo, i to iz četiri pravca: Bela Crkva, Orahovac, Velika Kruša i iz pravca glavnog puta koji vodi od Đakovice u Prizren. Prema opisu A.J.: “Svi su nosili zelenosmeđe maskirne uniforme, a na levom ramenu su imali oznaku jugoslovenskog orla. Oni za koje se činilo da komanduju nosili su tamnozelene beretke, dok su vojnici nosili ‘titovke’.” Već oko 9:30 sati, oko 35 vojnika je razvalilo kapiju dvorišta A.J. u kojem se nalazilo pet kuća. Pretražili su svih pet kuća i opljačkali vredne stvari. Potom se deo vojnika smestio na drugi sprat kuće u kojoj su se krili A. i I.J., a njihovi komandanti u kuću pored. Sa mesta na kojem su se skrivali, A. i I.J. su videli kako vojnici ulaze u kuće širom sela, iz njih iznose vredne stvari i potom pale kuće. Na više mesta u selu su formirali punktove sa 20-30 vojnika, a velika većina vojnika je u toku noći napustila selo uključujući kuće Jeminijevih.

Sledećeg dana, 26.03. oko 8:00 sati, roditelji A.J. i još tri člana njegove porodice su se vratili u kuću u kojoj su se on i I.J. skrivali. Ispričali su im da su ih vojnici opljačkali i rekli im da moraju da idu u selo Zrze.. Mislili su da je napad završen, pa su odlučili da ostanu u selu. Međutim, oko 9:00 sati, u selo je ušlo oko 200-300 vojnika. A. i I.J. su se ponovo sakrili ispod krova svoje nedovršene kuće, dok su petoro J., A.i roditelji i njihovih troje rođaka, otišli u drugu kuću u istom dvorištu. A. je posmatrao kada je, oko 9:30, 30-tak vojnika ušlo u njihovo dvorište, pronašlo petoro Jeminijevih, tražilo od njih novac, a zatim im naredilo da idu prema dvorišnoj kapiji. Tada su na njih vojnici otvorili vatru i svih petoro je palo na zemlju mrtvo. U toku dana su vojnici opljačkali svih pet kuća u dvorištu Jeminijevih, a tri kuće su zapalili. Poštedeli su dve novije kuće – jednu u kojoj su ranijeg dana boravili oficiri srpskih snaga, i drugu u kojoj su se skrivali A. i I.J. U toku 26. marta, vojnici su zapalili skoro sve kuće u selu.

A.J.i, sa još nekoliko Albanaca, noću je dolazio u selo i sahranjivao ubijene seljane, čija su se tela nalazila svuda po selu. Za 30-tak dana sahranili su tela 78 Albanaca ubijenih u Celini u periodu 25-28. mart 1999. godine. Od tog broja, 18 tela je bilo spaljeno. Među ovih 78 tela, A.J. nije pronašao tela svojih roditelja. Među ubijenim, njih 13 su bila deca mlađa od 18 godina.

*Opis zločina je zasnovan na izjavama preživelih žrtava zločina, očevidaca i članova porodica žrtava datim Fondu za Humanitarno pravo, nacionalnom sudu ili Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ); forenzičkim izveštajima; presudama i transkriptima sa suđenja pred MKSJ, medijskim izveštajima i drugim dokumentima.