Velika Kruša

Zajednička komanda za Kosovo i Metohiju izdala je jedinicama Prištinskog korpusa, 23. marta 1999.godine, “Zapovest za podršku snaga MUP-a u razbijanju i uništenju ŠTS u rejonu Orahovac, Suva Reka i V. Kruša”, u kojoj se navodi da u selima Velika Kruša, Brestovac i Donje Retimlje postoje lokalni štabovi OVK sa “50-100 terorista.” U zapovesti se kao zadatak Prištinskog korpusa utvđuje: “Prištinski korpus sa ojačanjima i naoružanim nešiptarskim stanovništvom na KiM podržava snage MUP-a u razbijanju i uništenju ŠTS u zoni odgovornosti. Zadatak: podržati snage MUP-a u blokadi, razbijanju i uništenju ŠTS u širem rejonu: Orahovac, S. Reka i V. Kruša.” Kao zadatak 549. mtbr (njenih borbenih grupa 1, 2, 5, 6 i 7) određuje se: “Sa kružne osnovice u sadejstvu VJ I MUP izvršiti obuhvatni napad na pravcu: s.Bela Crkva - s.Mala Hoča - s.Velika Kruša.”

Na osnovu ove zapovesti Zajedničke komande, komandant 549. mtbr Božidar Delić je 23. marta 1999. godine izdao “Zapovest za uništenje ŠTS u širem rejonu s. Retimlje, deblokadu komunikacije Suva Reka – Orahovac i uspostavu kontrole teritorije”, u kojoj je izdao zadatak Borbenoj grupi 2, da u saradnji sa 4. četom Posebnih jedinica policije Đakovica, “energičnim napadom izvrši[ti] pretres s. Bela Crkva, izbijanje na liniju Brnjača, Kosa brod tt. 432, tt. 440 i u sadejstvu sa snagama u blokadi uništenje ŠTS u s. Celine i s. Nogavac, odsecanje V. Kruše a delom snaga sa Kose Brod.” U istoj zapovesti se snagama za blokadu teritorije izdaje zadatak - ”sprečiti bilo kakvo izvlačenje ŠTS preko asfaltnog puta i sadejstvovati našim snagama u ovladavanju s. Pirane, s. M. Kruša, s. V. Kruša, s. Celina.”

Delić je posvedočio u predmetu Milutinović i dr. da je Velika Kruša bila terorističko uporište, i da njegove snage nisu ušle u selo 25. marta 1999. godine, jer ono nije bilo na njihovom pravcu, ali da su jedinice MUP prošle kroz selo gde je na policiju otvorena vatra. U “Analizi dejstva 549. mtbr na uništenju ŠTS u širem rejonu Retimlja i deblokadi komunikacije Suva Reka – Orahovac”, od 30. marta 1999. godine, navodi se: “U toku drugog dana borbenih dejstava izvršeno je razbijanje ŠTS blokiranih u V. Kruši, ovladavanje s. Randubravom…”

U Ratnom dnevniku 2. motorizovanog bataljona, za 25. mart 1999. godine, zapisano je: „Blokirana su i očišćena sela Bela Crkva, Celina, Nogavac i deo V. Kruše.“

U izjavi koju je dao FHP, S. G. iz Velike Kruše opisao je kako su 25. marta 1999. godine srpske snage kontinuirano granatirale Veliku Krušu: “Nekoliko granata je palo u dvorištu moje kuće. Jedna je napravila krater veličine više od jedan metar. Druge granate su pogodile dva naša kamiona marki ‘Mercedes’ i ‘TAM’ koji su bili parkirani u dvorištu i potpuno ih uništili. U prostorijama triju naših kuća bilo je oko 200 izbeglica zajedno sa 28 članova moje porodice od kojih su 13 bili mlađi od 10 godina. Bili smo preplašeni i prisiljeni da napustimo naše kuće. Pošli smo ulicom ka izlazu iz sela prema okolnim brdima. Ulica je bila blokirana od mnogobrojnih vozila zbog čega smo sporo prodrli do klanca iznad sela. Više od hiljadu nas, po hladnom vremenu, u klancu smo ostali skoro do ponoći kada smo se sklonili po kućama porodica Nalli gde smo proveli noć.”

Porodica B. N., bibliotekara u Velikoj Kruši, nalazila se u grupi od 1.500 ljudi koja se skrivala u klancu u blizini kuća braća N. Dok su bili u klancu sve vreme su čuli pucnje i detonacije granata. Nakon određenog vremena, manja grupa meštana u kojoj je bio i Bajram, odlučila je da se skloni u veliki Klanac Dulove koji se nalazi iznad sela. Klanac Dulove je bio van dometa granata. Pucnjava se primirila oko 21:00 sat, pa su meštani, usled hladnoće, počeli da se vraćaju u Veliku Krušu.

Tu noć, oko 1.500 ljudi provelo je u kućama i u dvorištima familije Nalli. Sutradan 26. marta, rano ujutro, srpske snage opkolile su ove kuće. Kuću B.N. opkolilo je 20 policajaca. O daljem toku događaja B. N. navodi: “U moje dvorište ušla su petorica u plavim maskirnim uniformama i pancirima, naoružani automatskim puškama, tromblonima, bombama i noževima. Naredili su da svi izađemo napolje i da se postrojimo u dvorištu. Potom su odvojili muškarce od žena i dece i počeli pojedinačno da nas pretresaju i ispituju da li imamo oružje i da li među nama ima terorista. Nas muškarce izveli su na ulicu, ponovo postrojili, naredili da držimo ruke podignute iza glave a seoskom hodži M.J. naredili su da žene i decu odvede u džamiju. Posle toga, nas su poveli niz ulicu, 100 metara dalje, u dvorište kuće Sh N. Tamo je bilo između 10 i 15 policajaca [...] U jednom trenutku ispalili su rafalni pucanj iznad naših glava a jedan od njih u štali je pronašao čobanski štap i time je udarao koga god je stigao. Nisu bili pošteđeni ni starci ni bolesni, puput M.P., N.B. i paralizovanog D.R. Potom su nam naredili da legnemo licem okrenuti prema zemlji [...] U nekom trenutku, nakon višečasovnog ležanja na zemlji, rekoše da ustanu oni koji imaju manje od 16 i više od 60 godina. Moj stariji sin H. koji je bio pored mene je rekao: ‘Lale’, tako me zvao, ‘izađi jer su deca sama’, misleći na decu koja su sa ženama jos ranije otišli prema džamiji. Ustao sam i pokušao da se priključim grupi koja je već bila izdvojena. Iznenada policajac je uperio cev od automatske puške prema mojim grudima i naredio mi da podignem ruke u vis i da se prislonim na zid. Od mene je tražio da mu dam nemačke marke koje ja nisam imao. Ljutito je uzvratio rečima ‘ideš kući’. Nisam razumeo šta je time hteo da kaže ali sam bio veoma uplašen. Uspeo sam da se priključim grupi i na taj način sam se spasio od velikog masakra u Velikoj Kruši.“

S. S. (1942), profesor albanskog jezika i književnosti zaposlen u osnovnoj skoli “Bajram Curri” u Velikoj Kruši, bio je u grupi seljana koje su srpski policajci odveli u kuću N.Sh. Od policajca, koji je zarobljene seljane predao drugom policajcu, čuo je reči: “Imaš 168.“ U dvorište je ušlo oko 20 naoružanih policajaca koji su, za razliku od prethodnih, imali bele trake na rukavima i bili su vidno neuredniji. Oni su zarobljene seljane postrojili i naredili im da podignu ruke iza glave i da se okrenu licem prema zidu. Tako stojeći a potom i ležeći na zemlji, držali su ih od 7:00 do 14:00 časova. Oko 14:00 su im naredili da ustanu i da iz grupe zarobljenih istupe oni koji nisu meštani Velike Kruše. Grupu od oko 19 civila koja je po naređenju istupila, policajci su sproveli do obližnje štale.

Jedini preživeli iz grupe koja je sprovedena u štalu je S.E.a iz sela Retimlje koji je kasnije posvedočio da su grupu od 18 civila streljali u štali, a potom prekrili senom i zapalili. S. nisu pogodili prilikom streljanja, ali je on pao a na njega je palo nekoliko pogođenih muškaraca. Nakon što je dim zahvatio štalu, on je iz nje iskočio i pobegao.

U drugom delu sela, na brdu zvanom Velika Planina, oko 11:00 časova, pripadnici srpskih snaga su opkolili grupu od oko 50 meštana Velike Kruše. Pretresli su ih i odvojili žene i decu od muškaraca. Ženama i deci su naredili da idu u pravcu glavnog puta, a muškarce su zadržali. Pomenutoj grupi muškaraca se nakon 25. marta 1999. godine gubi svaki trag.

I na drugim mestima u selu Velika Kruša, u periodu 25-27. mart 1999. godine, pripadnici srpskih snaga lišili su života, na sličan način, više kosovskih Albanaca. Prema podacima FHP, pripadnici srpskih snaga ubili su u Velikoj Kruši, u periodu 25-30. mart 1999. godine, 204 kosovska Albanca.

*Opis zločina je zasnovan na izjavama preživelih žrtava zločina, očevidaca i članova porodica žrtava datim Fondu za Humanitarno pravo, nacionalnom sudu ili Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ); forenzičkim izveštajima; presudama i transkriptima sa suđenja pred MKSJ, medijskim izveštajima i drugim dokumentima.