Starodvorane

Dokumenta VJ koja nose oznaku Strogo poverljivo nesumnjivo ukazuju na prisustvo 125. mtbr u Starodvoranu/Staradran u vreme zločina 8. maja 1999. godine.

Prema naređenju 7. pešadijske brigade, oklopni bataljon 125. mtbr i VTO Peć, koji je u to vreme bio potčinjen 125. mtbr, angažovani su sa snagama MUP-a u akciji protiv OVK u Starodvoranu/Staradran. „Zapovest za razbijanje i uništenje ŠTS [šiptarskih terorističkih snaga] u rejonima s. Trbuhovac, s. Dvorjane, Ruhot, Pobrđe i Trstenik“ komande 7. pešadijske brigade izdata je 5. maja 1999. godine. U njoj se navodi:

„Snage OVK u reonu sela Trstenik vrše ukopavanje i izradu bunkera i pripremu za prepadna dejstva na pravcu Trstenik– Zablaće. Zadatak Vojnog odseka Peć/Pejë, PJP i okb/125. mtbr [oklopni bataljon 125. mtbr] je bio da uspostavi blokadu i razbije uporišta OVK u reonima s. Starodvorane - Trbuhovac - Ruhot - Nabrđe i Trstenik, i time spreče prelivanje pripadnika OVK preko komunikacije Peć– Klina. [...] BVG-podržava dejstva okb/125 [oklopni bataljon 125. mtbr] i PJP otvarajući vatru po rejonu: Trstenik-Ruhot-Starodvorane.“

Sa hapšenjem velikog broja albanskih muškaraca u Starodvoranu i okolnim selima bio je upoznat i Štab Vrhovne komande. U „Borbenom izveštaju“Štaba Vrhovne komande sačinjenom 11. maja 1999. godine, zapisano je:

„Deo jedinica 7. pešadijske brigade i Vojnog odseka Peć u akciji razbijanja šiptarsko-terorističkih snaga u rejonu: s. [Staro]Dvorane, s. Ruhot, s. Nabrđe zarobio [...] oko 600 vojno-sposobnih muškaraca šiptarske nacionalne manjine, a oko 10.000 civila iz pomenutog rejona usmereno je ka Klini i Peći.“

Komandant 125. mtbr, Dragan Živanović je u svom svedočenju pred MKSJ u predmetu Šainović i dr. o prisustvu 125. mtbr u Starodvoranu u vreme izvršenje zločina govorio neodređeno i konfuzno. Na pitanje advokata odbrane da li je on postupio po zapovesti komande 7. pešadijske brigade, Živanović je odgovorio:

“Moram priznati da ovo nisam dobio zato što je to zapovest mog kolege, komandanta 7. brigade. Nisam je primio i ovde je spomenut samo deo snaga 125. mtbr. Ja ne znam, možda je vod pećke policije bio umešan."

Dana 7. maja 1999. godine, na livadi A.G. u selu Starodvorane nalazilo se nekoliko hiljada albanskih civila koji su izbegli iz susednih sela opština Peć i Istok: Kašice, Trbuhovac, Zablaće, Trstenik, Ljutoglava i Ruhot.

Oko 10:00 časova na livadu su došli pripadnici srpskih snaga. Neki od njih su imali maskirno plave, a neki tamnozelene uniforme. Većina je nosila kape i kaubojske šešire a lica su im bila namazana crnom i zelenom bojom. Naredili su im da formiraju kolonu i da glavnim putem krenu ka centru sela.

Kada je kolona stigla na glavnu seosku raskrsnicu, naređeno im je da se smeste u seosku školu. Tu su prenoćili.

Ujutru, oko 9:00 časova pripadnici srpskih snaga su naredili ljudima koji su bili u školi da krenu ka selu Dobruša [opština Istok], a zatim dalje ka Albaniji. Dok su se civili ukrcavali na traktore i formirali kolonu, pripadnici srpskih snaga su kod vrata škole, naočigled porodice, iz kolone izveli M.D. i njegovog sina B.D.. To je poslednji put da su M. i B. viđeni živi.

Kada je kolona stigla do mahale B.a, naišli su na pripadnike srpskih snaga koji su počeli da odvajaju mlađe muškarce od njihovih porodica Svedok D.E. je istraživačima FHP ispričao: „Kada smo stigli u mahalu B., kod kuće D.Z., zaustaviše me i prišli su dva takva vojnika, koji su prstima naredili mojim sinovima M.E., S. E. i N.E. da siđu sa traktora. Tako su naredili i bratu A.E., zatim sinovcu Naimu, kojem su zavrnuli ruku kada su ga skinuli sa traktora.“

Tu su izdvojeni: J.A., N.E., R.Sh., H.E., G.I., I.L., I.A., D.G., M.E.

Pripadnici srpskih snaga su izdvojene muškarce, njih oko 50, odveli na imanje Z.B. Preživeli N.E. je istraživačima FHP ispričao šta se desilo po dolasku na imanje: „Na sred dvorišta je bila jedna mala kućica u kojoj je bio smešten mali elektični mlin. [...] Uveli su me u toj maloj kućici gde je bio smešten mlin. Tu na jednom ćošku bila je jedna vaga, na koju sam video veliki broj ličnih dokumenata. Pretresli su mi džepove gde su našli moja lična dokumenta i 600 DM. Dokumenta su bacili na vagu, a novac je jedan od njih strpao u svome džepu. Ponovo su počeli da me udaraju, i to je trajalo oko dva minuta, a potom su me izveli ponovo u dvorište. [...] Potom su me vodili u dvorištu Z.B. Kad su me uveli u dvorište video sam oko 50 ubijenih ljudi. Većina njih je bilo ubijeno metkom u glavi, jer primetio sam da imaju krv na glavi. Naredili su mi da stavim ruke na ogradnom zidu, što sam učinio. Onda sam osetio cev puške na zadnjem delu desnog obraza, tu gde počinje vilica, Odmah je pucao, samo jednim metkom. Znam da sam odmah pao dole.“ Pripadnici srpskih snaga su svedoka N.E. pogodili u vilicu. Kada se osvestio, uspeo je da pobegne u obližnju šumu.

Posle završetka sukoba na Kosovu, 1. septembra 1999. godine, porodice ubijenih su nedaleko od mesta ubistva, u mahali M. pronašle masovnu grobnicu, u kojoj su pronađena tela svih 15 muškaraca koje su pripadnici srpskih snaga izdvojili u Starodvoranu.

Zločin u Starodvoranu. dokumentovan je i od strane OEBS-a,.Human Rights Watch i UNHCR.