„Leševe nismo našli do 2005. godine kada su dve osobe iz Crvenog Krsta došle i rekle da su tela moje braće nađena u jednoj masovnoj grobnici u selu Ruhot.“ – B.S.

„Pošto smo bili na kamionu, sišli smo sa kamiona i prišli smo kanalu tog auto-servisa. Kanal je bio pun mrtvih tela, među kojima je bilo i telo mog muža.“ – S.H.

„Tela nismo našli, ali u kanalu smo našli tragove krvi, cipele i delove odeće ubijenih muškaraca.“ – J.R.

„Posle tri dana sinovi V.N. su otišli do naše spaljene kuće gde su pokupili posmrtne ostatake sve njih troje ubijenih i spaljenih u toj kući i sahranili su ih u jednom polju.“ – V.N.

„Posle kratkog vremena, vojnici su izveli muškarce. Bili su samo u donjem vešu. U red po dvoje sa rukama iza leđa izašli su iz kuće. Sećam se da je čika A. govorio ‘molim vas’. Izlazeći iz kuće stalno je ponavljao tu reč.“ – B.K.

„Nakon ne više od pet minuta čula se rafalna paljba. Samo jedna i trajala je veoma kratko. Žene su počele kukati i plakati. Moja majka takođe. Plakao sam i ja i samo gledao zbunjeno. Znao sam da su mi ubili tatu.“ – B.K.

„Pre nego što su ušli unutra taj glavni je pucao na zemlju i vikao ‘hajde izvadite sve stvari iz džepova’. Ja sam brzo otišao kod moje majke. Žene su počele da vade novac i nakit, sve što su imale sa sobom. Mog tatu i ostalu petoricu odveli su u jednu drugu sobu.“ – B.K.

„Čim sam skočio sa prikolice jedan policajac uhvatio me je za ruku i uvrnuo mi ruku iza leđa.“ – N.E.

„Želimo makar da znamo jesu li živi ili ne.“ – S.E.

„Video sam kako udara nekog muškarca kundakom puške po leđima.“ – N.E.

„Rekao je G. da će joj ubiti malo dete ako ne da novac.“ – Z.E.

„Rekao je da se ne plašimo, nemamo razloga, jer i oni imaju familiju i decu i znaju šta to znači.“ – S.E.

„Nakon toga naredili su i nama ostalim 12 muškarcima koji smo ostali na kamionu da i mi silazimo. Onda su nam rekli da stanemo u red jedan iza drugoga i sa rukama gore iza glave vodili su nas prema mestu gde su prethodno streljali dve prve grupe.“ – X.V.

„Odmah nakon toga stigla su dvojica paramilitaraca rekavši: ‘Evo teroristi’, pa su počeli pucati automatskim puškama u nas.“ – R.B.

„Nakon što su ubacili tog paramilitarca u tenk, streljali su šestoricu civila koji su ga do tada nosili. Onda su nam se obratili rečima: ‘Šest Albanaca za jednog našeg’.“ – R.B.

„Skinuli su ih do gole kože. Ne znam šta se dalje desilo sa njima jer su oni zadržani u toj njivi dok su nas terali dalje prema Ćirezu.“ – R.B.

„Nas su naterali da legnemo i rekli su nam da ko ima pare neka odmah predaje inače svi ćete biti streljani. Ja sam imao 100 DM koje sam sakrio u čarapi. Izvadio sam pare i predao im.“ – R.B.

„Oko 12:00 časova srpske snage su ušle u selo a potom su ušli po sumi, gde su počeli da ubijaju skoro sve muškarce koje su zatekli.“ – A.G.

„Kada smo stigli na mesto zvano “prapsti” svi smo legli da ne bi nas primetile srpske snage, jer očigledno je bilo da su sasvim blizu nas. To je bilo kao kada lovci idu u lov. Bilo je puno pucnjave, a i srpske snage su ponekad puštale neartikulisane zvukove kao da hoće da plase plen. Bacali su i bombe po šumi.“ – N.G.

„Tu su zatim pocela fizička i psihička maltretiranja, psovke i uvrede. Tukli su nas nogama, motkama, cevima automatskih pušaka i drugim sredstvima. Zatim su nas odveli na drugu ledinu. Tu su doveli i ostale grupe, koje su zatekle u šumi, tako da nas je sada ukupno bilo 80 civila i to svi muškarci.“ – Xh.B.

„Srpske snage su bez prestanka pucale i putem dok smo išli, žene su kukale i plakale, a deca su vrištala. Nismo smeli da se okrećemo i bile smo ubeđene da će sve muskarce pobiti.“ – H.B.

„Od trenutka kada smo počeli da se krećemo počela je velika pucnjava. Tada je i moj otac pođen u leđa. Video sam mog oca kako je pao na zemlju. Potrčao sam prema njemu i on je bio teško ranjen.“ – J.N.

„Tada su odvojili muškarce, među njima i mog supruga, a nama ženama i deci su naredili da nastavimo put za Albaniju.“ – Z.S.

„Videla sam kada je moj sin seo na kolena i podigao ruke iza glave.“ – Z.M.

„Udarili su ga pendrekom po glavi i uzeli su mu 1000 DM, a onda su ga odvojili na drugu stranu puta gde je bilo još nekih odvojenih muškaraca koje nisam prepoznala.“ – Sh.G.

„Kada smo prošli pored policajaca, jedan od njih obratio se mom sinu sledećim rećima: ‘Ti, idi tamo i daj dete nekom drugom’.“ –Sh.B.

„Zadnje što sam videla bilo je to kada su svu trojicu odveli do livade pored puta, gde su smestili i ostale odvojene muškarce.“ – Sh.H.

„Ja sam ih molio da puste i naše sinove ali jedan od njih mi je rekao “Samo treba da ostanu tu zbog provere i pustićemo i njih.” – K.P.

„Dok sam izlazila iz dvorišta, videla sam da je jedan policajac imao kameru i da je snimao sve što se zbivalo u dvorištu.“ – D.D.

„Policija je primetila moje prisustvo, ali na to uopšte nisu reagovali . Onda sam videla da je drugi sprat kuće počeo da gori.“ – M.D.

„U tom trenutku, jedan policajac mi je naredio na srpskom jeziku da brzo izađem iz dvorišta i da idem za Albaniju.“ – Z.P.

„Putem do kuće, blizu groblja video sam telo I.H koji je bio ubijen. Bio je u sedećem položaju i imao je rupu od metka u predelu grudi, kod srca.“ – A.R.

„Znala sam da da su upucali mog supruga I., međutim bili smo primoreni da onako peške nastavimo dalje u pravcu Albanije.“ – A.H.

„Ja sam zahtevao da nam dozvole da uzmeno hrane sa sobom i odeču i takođe rekao sam im da mi dozvole da odvežem stoku koja nam je ostala vezana po štalama ali sve su su nam odbili.“ – L.K.

„Kod raskrsnice srpska vojska odvojili su nas naših porodica grupu od 14 nas muškaraca od 15 godina starosti pa na više.“ – L.K.

„Preko 100 nas bili što smo u dva traktora pljačkali su nam sve vredno što smo imali tražeči nam novac i nakit.“ – L.K.

„Putem prema Đakovici, preko puta s desne strane video sam 7-8 muškaraca koji su bili u ležečem položaju, licem prema zemlji a ruke su imali podignute iza glave.“ – L.K.

„Nakon ubistva Amira, Vasko je naredio ‘dosta je bilo ubijanja, ubiste jednog i nemoj da je više iko išta pokušao da radi a ja odo’.“ – M.Š.

„Samo sam u jednom momentu čuo kratki rafal i jauk Amira jer mu je pucano u predelu prsa i glave, a njegov otac Mahmut koji je jedini stajao i sve ovo posmatrao samo je rekao ‘Šta uradiste to ljudi’, a oni su mu odgovorili da šuti i da će i njega da zakolju.“ – M.Š.

„Mom Amiru su naredili da sedne na jednu stepenicu. Rekli su mu da okrene glavu i tada su ga ubili.“ – S.F.

„1996. godine je u mesnom greblju u Lješevu otkrivena masovna grobnica sa 22 tela. Tu je bilo i Amirovo telo.“ – S.F.

„Mujo se uplašio, počeo se sklanjati u stranu i onaj vojnik je raspalio rafal u njega i ubio ga.“ – A.R.

„Čuo sam neke pucnje tada a kasnije sam saznao da je tada ubijen Mujo Hodžić.“ – S.N.

„Tu u našoj grupi je bio jedan momak od skoro 2 metra visine, zvao se Mujo Hodžić. Neki vojnici su ga gledali i provociralu riječima ‘Ti mora da si neki komandant’. On se vjerovatno uplašio i htio je skočiti sa neke stijene i tada su ga ubili rafalom iz puške.“ – S.B.

„Tačno u početku juna meseca, otprilike deset dana pre nego što su se srpske snage povukle, video sam policiju kako otvara grobnice i vadi leševe. Ja sam sa planine gledao dvogledima. Sve leševe tovarili su u jedan vojnički kamion.“ – F.M.

„On mi je samo kratko i polako odgovorio: ‘Majko, uzmi decu i idi’. Policajac me je automatom gurnuo i ja sam pala. Ja sam uhvatila policajca za noge i preklinjala ga da mi ne ubije sina.“ – M.M.

„Prošli smo oko 50 metara i čuli smo rafale. Svi smo počeli kukati. Htela sam da se vratim, ali mi ostali nisu dali.“ – M.M.

„Moj otac koji je verovatno znao da ćemo biti streljani, pao je na kolena tom komandiru i rekao mu na srpskom: « Molim te, ja sam ovde sa dva sina. Molim te pusti mi jednog jer nemam više sinova ».“ – P.M.

„U tim trenucima ja sam video da svi oko mene padaju na zemlju. Iako nisam bio pogođen brzo sam pao i ja pretvarajući se da sam pogođen.“ – P.M.

„Kiša je padala neprestano. I dalje se čulo granatiranje. Polako rukom sam proveravao da li je jos neko živ. Osim nas četvoro svi su bili mrtvi.“ – P.M.

„Polako sam prišao leševima, i uzeo tašnu sa hranom koja je bila pored leša mog oca. Nismo smeli da se zadržimo i da sahranimo leševe. Plašili smo se da se ne vrate pa da nas primete.“ – P.M.

„Kada je Shefqet otišao na mesto gde je sahranio ostale, nije pronašao njihove leševe, a to se nadovezalo sa buldožerom koji je nekoliko dana ranije kopao na tom istom mestu gde su se nalazili njihovi grobovi “ – F.D.

„Ja sam bila pretposlednja osoba koja je izašla iz tog dvorišta, blizu moga oca Latifa i videla sam kada su svim muškarcima naredili da ustanu na noge i da se prestroje.“- H.D.

„Kada smo prešli još nekih 150 metara od našeg naselja, čuo se pucanj iz vatrenih oružja.“ – H.D.

„Dok smo izlazili, kod glavnih vrata dvorišta, stajala su dva vojnika, i kako smo mi izlazili, oni su odvajali muškarce dok su ženama i deci naređivali da nastave put.“ – S.R.

„Kada smo stigli na ulazu sela Ljikoc – Likoc, blizu semafora, čuli smo zvuk traktora i rafalnu pucnjavu iz automata. Od toga dana ne zna se ništa o Besimu ili o drugim rođacima.“- S.R.

„Mladi muškarci koji su primetili vojsku pre nego što je ušla u selo, već su stigli da pobegnu, ali ne svi.“ – M.D.

„Nakon što se kolona sa ženama i decom udaljila, i kada su se uverili da su oni već napustili selo Rrezalle, nama su naredili da ustanemo i u red po dvoje da izađemo iz dvorišta.“ – M.D.

„Pesačili smo oko 50 metara, uz pratnju vojske. Tada su nas zaustavili, blizu seoskog groblja. Naredili su nam da se naslonimo za jednu ogradu.“ – M.D.

„Dok smo se mi prestrojili, vojnici su repertirali automate. Distanca među nas i vojnika bila je svega 10 metara. Tek sam tada svatio da će nas oni streljati. Zato su i ostavili upaljene traktore, da se ne bi čule pucnjave.“ – M.D.

„Toliko se to odvijalo brzo, da nismo imali vremena ni da pogledamo jedan drugog niti da se na neki način oprostimo sa jedni drugim i sa ovim životom.“ – M.D.

„Odjednom su počeli rafali. Čini mi se da smo svi pali na zemlju u istom trenutku. Prvi metak me pogodio s’desne strane grudnog koša, a drugi metak me pogodio na desnoj nozi. Odmah sam pao na zemlju. Polako sam čekao da umirem. Čini mi se da su rafali trajali večno.“ – M.D.

„Zatim su nam vojnici prišli i još jednom pucali rafalno na leševe. Tada me je pogodio treći metak i to ponovo na desnoj nozi.“ – M.D.

„Ostao sa tako ležeći oko 15 minuta. Vladala je potpuna tišina. Bio sam siguran da su svi mrtvi. Otvorio sam oči. Nisam mogao verovati da sam preživeo, iako sam svakog trenutka ćekao da me srce izda.“ – M.D.

„Zbog toga razloga što ti leševi nisu pronađeni, neki seljaci se i dan danas nadaju da su njihovi članovi porodice negde živi i da se drže po takozvanim privatnim zatvorima u Srbiji.“ – M.D.

„Bio sam na smrt preplašen i držao sam čika Januza za rame, jer nije mogao da stoji na noge. I on je bio uplašen. U jednom trenutku svi vojnici koji su stajali na putu počeli su da pune oružje.“ – I.R.

„Tada neki starci, među kojima je bio i čika Januz, počeli su glasno da se mole bogu, a potom i svi ostali su uradili isto jer su znali da ćemo biti streljani.“ – I.R.

„Nedugo zatim, čuo sam neke korake kako idu prema nama sa moje leve strane a onda kako ide redom i puca automatskom puškom po ljudima koji su već bili na zemlji. Kada je stigao kod moje glave, onda sam čuo kako menja okvir puške a potom počeo je da puca po ljudima koji su bili sa moje desne strane.“ – I.R.

„Kuće u Dubovcu su gorele i čuli su se pucnji.“ – V.G.

„Sve žrtve su bile streljane i masakrirane hladnim oružjem.“ – G.H.

„Po suzama u njegovim očima primetio sam da se nešto loše desilo u našem selu.“ – H.A.

„Kada smo stigli u selo Dubovac naišli smo na jednu grupu srpskih snaga koji su palili kuće.“ – S.A.

„Čuo sam kako su vojnici pretili i psovali ‘Jebaćemo vam albansku majku, ubićemo vas sve, zaklaćemo vas…'“ – M.A.

„Blizu H. tela sam kasnije našao 18 čaura.“ – I.D.

„Ušla sam u moju kuću koja je bila skroz spaljena i nasred dvorišta videla sam ubijenu kravu.“ – Z.D.

„Tokom masakriranja, nijedan čovek nije bio prisutan u Gornjem Obrinju, a da je preživeo masakr.“ – I.D.

„Ja sam ga molila plačući i pozivajući sinove samo da bih im čula glas kako bih se uverila da su živi, međutim, policajac me je udario kundakom puške i ja sam pala.“ – A.Z.

„Nemojte molim vas da mi ubijete jedinog brata!“ – V.Z.

„Jedan od vojnika u zelenoj, šarenoj uniformi je bacio kroz prozor jednu bombu. Bomba je pala na grudi starca H.A. i on je ostao na mestu mrtav.“ – B.B.

„Nakon što su izašli na ulicu počeli su da pucaju na mog muža I. Ja sam pala preko I. i počela da vičem da ubiju i mene.“ – Sh.K.

„Jedan od njih me je udario kundakom po glavi i odgurnuo me po strani.“ – E.Z.

„Svi su bili opkoljeni od strane vojnika, koji su držali puške okrenute prema muškarcima. Kada smo prošli pored njih moj muz je podigao glavu i pogledao decu, koja su plakala.“ – R.F.

„Na izlasku iz našeg dvorišta krišom sam pogledao prema selu, gde sam jasno video da su muškarce koje su zadržavali u kuću Avdi Morine vode blizu atara porodice Osmanaj.“ – G.F.

„Posle kratkog vremena, svim seljacima naredili su da napuste selo i odlaze u Albaniju, dok su u selo zadržali grupu od dvadeset muškaraca. I od tog trenutka niko više nije znao šta se dalje desilo sa njihovom sudbinom, odnosno šta su srpski vojnici uradili sa njima.“ – Xh.M.

„Pre nego što smo izašli iz sela, jedan od vojnika, rekao nam je da je on dobio naređenje da ubije sve nas, ali on to nije počinio zato što mu je bilo žao, zato nas je oslobodio.“ – Xh.O.

„Tu nam se obratio jedan od policajaca sledećim rečima: ‘Jeste li videli šta nam je NATO uradio sinoć, sad ćete vi platiti’.“ – S.Z.

„Voda rečice Belaja je bila crvena od krvi.“ – S.Z.

„Ubrzo je nebo bilo skroz pokriveno dimom koji je izlazio iz naših spaljenih kuća.“ – F.Z.

„U tom polju videla sam među 70 muškaraca i dva moja ubijena sina.“ – F.P.

„Rano ujutro tačno jedan dan nakon bombardovanja NATOa na Kosovu, policija i vojska Srbije ušli su u naše naselje sa tenkovima, i počeli su da spaljuju kuće i celo selo.“ – E.Z.

„Iako sam prepoznao da je to njegovo beživotno telo, nisam smeo da mu se približim jer su srpske snage bile blizu pa sam se plašio da me ne primete.“ – E.V.

„Sa njegovim ulaskom u sobu, čuo se jedan odsečan glas iz dvorišta ‘Baci bombu budalo i beži!'“ – M.G.

„Moj otac je ubijen jednim metkom u čelo, a po telu je imao znake maltretiranja i desna noga mu je bila polomljena.“ – B.V.

„Policajac je nama naredio ‘Idite kući!’ i mi smo naše ubijene ljude morali da ostavimo i odemo.“ – Xh.K.

„Za to vreme često smo bili u situaciji da čujemo srpske oficire koji su radio vezom izdavali razne naredbe poput ‘ubijte ih sve!'“ – A.J.

„Nismo mogli da ih identifikujemo jer od njihovih tela je ostalo samo malo spaljenih kostiju.“ – A.J.

„Policajac u mojoj blizini koji je bio na vezi odgovorio je „velika je masa ljudi, nemamo toliko metaka da ih sve ubijemo.“ – B.R.

„On nije imao novca, što je za njih bio razlog da ga ubiju ispred očiju više od 2.000 ljudi.“ – B.R.

„Potom su nam naredili da vičemo ‘Srbija, Srbija’ i da dižemo tri prsta u vis.“ – B.R.

„Nama ostalima rekoše da napustimo to mesto. Uz psovke rekli su nam da idemo u Albaniju, gde god hoćemo samo da se odatle izgubimo.“ – Z.Sh.

„Oni su nam govorili ‘Vidite šta radi NATO i OVK, neka oni dođu da vas spasu!'“ – A.A.

„Kada je prestala rafalna pucnjava iz mitraljeza čuo sam pojedinačni pucanj iz pištolja nakon čega je odjednom buknuo plamen.“ – A.A.

„Ja sam imao sreću da se spasim, pošto sam odmah legao na pod. Od snažne vatre izgorela mi je desna ruka.“ – L.R.

„Ja sam tada osetio da moj sako gori i izviknuo sam ‘ko je živ neka ustane!'“ – B.Z.

„U selu nam nije ostalo ništa. Spalili su nam dve kuće, uništili nam imovinu.“ – E.H.

„Kuća je bila spaljena, a brata nisam pronašao.“ – Q.S.

„Posle nekoliko minuta čuli smo pucanj a kasnije smo saznali da su mladići ubijeni a devojka ranjena.“ – M.G.

„Posle toga nama muškarcima naredili su da legnemo potrbuške i u tom položaju su nas batinali puškama.“ – M.G.

„Rekao nam je da je iz Velike Hoče, da su mu oca oteli pripadnici OVK i da kada bi hteo mogao bi sve da nas ubije.“ – M.G.

„Žao mi je bilo strica, ali njegovo telo nisam pomerao sa tog mesta.“ – B.Sh.

„Pozdravili smo se sa njima i to je bio zadnji put da sam video braću žive.“ – F.H.

„Volela sam mnogo moga oca koji mi mnogo nedostaje više nego bilo šta na ovom svetu.“ – J.Sh.

„Moj suprug je vikao ‘nemojte da pucate, ovde ima dece!'“ – S.M.

„Bio je masakriran i nemam reči niti mogu da opišem u kakvom stanju sam našao telo pokojnog oca.“ – R.G.

„Jedan tenk je zauzeo položaj na brdu iznad sela i uperio cev prema selu. Kasnije bez upozorenja iz tenka je pucano pravo u našu kuću.“ – R.G.

„Par dana kasnije od mojih meštana koji su prebegli u Prizren saznao sam da su tela ubijenih nestala sa mesta incidenta.“ – S.G.

„26. marta srpske pešadijske snage su ušle u naše selo i dali su naredbu da svi moramo da napustimo selo i idemo u Albaniju.“ – M.G.

„Tako da sam ja uzeo te ostatke tela (skupljao sam pepeo i nešto malo stvari koje su ostale, naušnice itd) i sahranio sam ih u seosko groblje.“ – M.G.

„Dok smo bili u koloni, pripadnici srpskih snaga odvojili su mog muža H.M. i odveli ga oko sto metara dalje od nas. Pokušla sam da idem za njim, međutim sprečila su me uniformisana lica i zapretila da će me ubiti.“ – M.M.

„Ko je imao počeo je da im daje pare i ostale stvari i odjednom se poljana napunila naoružanim srpskim vojnicima. Vojnici su počeli da izdvajaju muškarce od žena i dece.“ – M.G.

„Među muškarcima je bilo i dece ispod 15 godina. Nakon kratkog vremena jedan oficir je dao naređenje da se deca vrate svojim majkama, što je bilo učinjeno. Ostale muškarce su odvojili u dve grupe.“ – S.Xh.

„Otišao sam tamo i pronašao telo moga oca. Bio je upucan sa dva metka u leđa i jedan u glavu. Bio je nekako okrenut na stranu.“ – Xh.Xh.

„Ove muškarce su udaljili za oko 700-800 metara i onda su se čuli rafali, te mi, koji smo bili sakriveni u obližnjoj šumi pretpostavili smo da su ih sve streljali,a bilo je njih oko 140,većina njih su bili stari, ali je bilo i nekoliko mladića od oko 20 godina.“ – F.Sh.

„Moja čerka je po svaku cenu htela da se vrati kod svog oca. Ja joj nisam dala, ali stvorila se velika panika među ljudima i ona je iskoristila to i krenula je da se vrati peške u pravcu našeg sela. Nisam ni slutila da su tog dana ubijena i moj suprug I. i moja čerka V.“ – V.M.

„Oko 10.00 sati nakon što su srpske snage spalile skoro sve kuće i povlačile se iz našeg sela ja sam otišao kod moje kuće koja je bila u plamenu gde sam ispred vrata kuće našao telo mog bratanca K. H. sa licem prema zemlji.“ – T.H.

„Prva njihova naredba je bila da se odvojimo u dve grupe. Na jednu stranu muškarci a na drugu žene i deca.“ – M.N.

„Iz reda muškaraca odvojili su 13 muškaraca i bez ikakvog povoda ih streljali.“ – M.N.

„Molila sam ga da mi pusti sina jer su mi ionako ubili muža.“ – M.N.

„Naterali su nas da vičemo ‘Živela Srbija’ i pitali su nas da li više volimo NATO ili njih.“ – A.G.

„Moj muž je imao u naručju jednogodišnju ćerku. Jedan paramilitarac mu je naredio da spusti dete dole i da se priključi ostalim muškarcima koji su bili odvojeni sa strane.“ – Z.H.

„Mislim da sam izgubio svest jer se ne sećam ni vremena ni šta se desilo u međuvremenu. Jedino sam čuo kako je neko rekao da treba da idemo jer nema paramilitaraca u blizini. Pomogli su mi da ustanem. Bio sam izgubio dosta krvi i osetio sam vrtoglavicu.“ – D.U.

„Naredili su im da legnu i, kada su ovi to učinili, pripadnici srpskih snaga počeli su da pucaju po njima.“ – M.A.

„Naredili su nama ženama sa decom da krenemo prema Albaniji. Mi nismo imali drugog izlaza i krenuli smo, ostavljajući muškarce iza nas. Nakon što smo hodali oko 10 minuta čula sam rafalnu paljbu.“ – S.U.

„Rafalna paljba trajala je oko 5 minuta. Tada sam osetio bol u stomaku, ali nisam smeo da se mrdnem, pravio sam se mrtav. Čuo sam kako neki zapomažu.“ – B.H.

„Čuo sam kako je jedan od vojnika rekao: ‘Ne sme niti jedan da ostane živ. Kontrolišite!'“ – M.A.

„Idite kod Klintona, žalite se Rugovi, ovde za vas nema mesta.“ – F.G.

„Zatim se taj isti policajac okrenuo prema nama i naredio nam da nastavimo put za Albaniju. Ja ne znam šta se dalje dogodilo sa mojim mužem.“ – E.A.

„Na ovom mestu, do pojasa goli, smo zadržani oko tri sata.“ – O.D.

„Neke od muškaraca su odvojili sa strane, a nekim su naredili da krenu za Albaniju.“ – M.K.

„Potom su 10 ili 15 vojnika sa šlemovima na glavi počeli da odvajaju mladiće iz kolone, i onda su naredili i mom sinu da i on ide sa njima. Moj sin se plašio, ja sam mu odgovorio ‘ne plaši se sine, biće dobro’.“ – K.K.

„Kad smo stali u Đakovici, čekali smo cele noći sa nadom da će nam pustiti sinove, međutim oni nisu došli, i ja više nikad nisam video mog sina koji je tada imao 22 godine.“ – K.H.

„Nakon druge eksplozije policajac je rafalno pucao na ljude od kojih neki su bili ranjeni a neki već preminuli. Policajac je tri ili četiri puta menjao saržere.“ – H.K.

„Umirala sam od straha da ne primećuje i mene. Pokušala sam da ne dišem. Za ćerku koja je takođe bila pokrivena leševima, mislila sam da nije živa, zato što nisam mogla primetiti da li diše.“ – L.M.

„Uhvatila nas je panika. Taj isti policajac razbio je staklo prozora sobe gde smo bili, i odmah nakon toga otvorio vrata sobe i bacio bombu koja je u tom trenutku eksplodirala.“ – L.M.

„Krenuli smo pravo u kuću koja je bila spaljena. Ušli smo polako unutra. Osećao se smrad. Upaljačem smo rasvetlili malo tu sobu. Tek tada sam video da gazimo po ostacima leševa.“ – E.M.

„Najviše sam žalila sestru koja je imala samo šest godina, i koju sam ostavila kada sam skočila sa prozora. Mnogo sam se predomislila što sam skočila i što sam spasila samo sebe. Volela bih da sam poginula sa mojima.“ – E.M.

„Videli smo da Sinanova kuća gori. Taj trenutak bio mi je najteži. Znala sam da mi tu gore najdraži: majka, sestre, braća, kao i drugi rođaci.“ – E.M.

„Čula sam plač, kukanje […] i eksploziju druge bombe. Nakon ovih eksplozija, čuo se rafal, i to dug, a potom je sledila mrtva tišina.“ – E.M.

„Počeli smo da plačemo i da kukamo. Majka je pokušala da nas smiri, rekavši nam da smo mi deca i da nas neće dirati.“ – E.M.

„Kada su nas srpske snage primetile naredile su nam da se pridružimo okupljenoj skupini i da im predamo sav novac i zlatni nakit koji imamo. Zatim su nas razdvojili od mušlih i podelili nas u tri grupe.“ – A.G.

„Uzeli su jedan sunđer u hodniku i zapalili su ga. Došao je neko od njih sa spoljne strane, slomio je staklo na prozoru baš iznad moje glave i preko prozora ubacio zapaljeni sunđer u sobu. Odjednom je plamen zahvatio sve poginule i celu sobu i kuću.“ – I.G.

„Išli smo dvoje po dvoje. Kad smo ušli u hodnik kuće, ja sam bio prvi. Bačen je upaljač ispred mene. Tad je jedan povikao „uzmi i upali“. Uzeo sam upaljač. Ne znam da li sam ga upalio kada sam čuo rafal.“ – R.K.

„Nije prošlo dugo, ja sam čuo eksploziju i video sam čoveka kako leti doslovce kroz zrak. […] Čim je eksplozija prva nastala, počeli su pucati po nama.“ – P.V.

„Kad sam išao prema cesti dole video sam da ima ljudi dole leže pogođeni, krvavi, […]“ – A.B.

„[…], a jedan naš isto dečko koji je bio tu isto s nama K. ja mislim P. I. on se bacio kad je vidio minu, da si okonča muke on se bacio na tu minu.“ – J.P.

„Brata su mi ubili u jednoj kući i mučili ga, ulicom su prolazili s njim, boli ga nožem, ja sam to gledala. To su bili šokovi, djecu smo morali okretati da oni ne vide ništa.“ – M.H.